...

Želim da objavim kritiku romana „Godina“ Damira Jocića. Autor kritike je Vesna Trijić. Njen tekst je bio objavljen u dnevnom listu Blic 12. maja 2014, a do sada nije bio dostupan na internetu. Moje preporuke za roman.


Vesna Trijić, književni kritičar
VARLjIVA MISAO
(Damir Jocić, Godina, Partenon 2013)

Junak ove žanrovski nejasne proze čista je apstrakcija: on nije sputan ali ni određen društveno-političkim okolnostima, istorijske prilike koristi za formulisanje etičkih problema, geografske prostore diže na ravan suština, svaki doživljaj mu je simboličan. On je oličenje jednog osećanja sveta; iako mu hrišćanstvo nije strano (naprotiv), misao mu je najbliža suprotnom kraju, filozofiji egzistencijalizma. Bezvoljnost, mrzovolja i seta, uninije, kako bi u jednoj reči to saželo svetootačko predanje, motivisano je jedino “iznutra“, junakovom preosetljivošću; strogo i hladno pripovedačevo oko koje, kao na plafonu fiksirana kamera, beleži njegove misli i pokrete, naglašava tu izloženost i ranjivost. Junakova subjektivnost je, međutim, ostala potpuno nepopravljiva: iako se u komentarima zaista bavi suštinama (i to postojanja), sve te misli su bezvredne van granica njegove ličnosti i iskustva; iako je nesmireni putnik koji ispituje zakone slobode, iskušava šta ga to i koliko čvrsto vezuje za život (sprečavajući ga da izabere svoju ili tuđu smrt), jednoličnost, očajanje i bezizlaz reči su koje opisuju njegova osećanja, a ne apsolutne kategorije niti opšta stanja; on i nije hipnotisan (kamijevski) moralnim zapletima između čoveka i Principa, već prolaznošću, strahom od ličnog nepostojanja. Utisak da je ova proza nedovršena proističe iz semantičke prirode njene priče: svaka nova scena je, kao u “Procesu“, ispitivanje prekoncepcijske ideje u drugačijem kontekstu; smisao joj se ne razvija i ne menja, nego usložnjava, bez kraja…

Blic, Kultura, ponedeljak, 12. maj 2014.

Damir Jocić, GODINA, naslovna strana

Весна Тријић, књижевни критичар
ВАРЉИВА МИСАО
(Дамир Јоцић, Година, Партенон 2013)

Јунак ове жанровски нејасне прозе чиста је апстракција: он није спутан али ни одређен друштвено-политичким околностима, историјске прилике користи за формулисање етичких проблема, географске просторе диже на раван суштина, сваки доживљај му је симболичан. Он је оличење једног осећања света; иако му хришћанство није страно (напротив), мисао му је најближа супротном крају, филозофији егзистенцијализма. Безвољност, мрзовоља и сета, униније, како би у једној речи то сажело светоотачко предање, мотивисано је једино “изнутра“, јунаковом преосетљивошћу; строго и хладно приповедачево око које, као на плафону фиксирана камера, бележи његове мисли и покрете, наглашава ту изложеност и рањивост. Јунакова субјективност је, међутим, остала потпуно непоправљива: иако се у коментарима заиста бави суштинама (и то постојања), све те мисли су безвредне ван граница његове личности и искуства; иако је несмирени путник који испитује законе слободе, искушава шта га то и колико чврсто везује за живот (спречавајући га да изабере своју или туђу смрт), једноличност, очајање и безизлаз речи су које описују његова осећања, а не апсолутне категорије нити општа стања; он и није хипнотисан (камијевски) моралним заплетима између човека и Принципа, већ пролазношћу, страхом од личног непостојања. Утисак да је ова проза недовршена проистиче из семантичке природе њене приче: свака нова сцена је, као у “Процесу“, испитивање преконцепцијске идеје у другачијем контексту; смисао јој се не развија и не мења, него усложњава, без краја…

Блиц, Култура, понедељак, 12. мај 2014.

Godina
Published by: Partenon
Date Published: 10/20/2013
Edition: Biblioteka Proza
ISBN: 8671576388, 9788671576383
Available in: Paperback
Pozovite odmah 0644451350 Seraphinite AcceleratorOptimized by Seraphinite Accelerator
Turns on site high speed to be attractive for people and search engines.